BEBA BOJE NEBA

Kada sam se zapitala

Šta mi u životu treba

Bog mi te je tad poslao

Moje dete boje neba.

Kada sam te ugledala,

Srce mi za minut stalo,

Duša mi je ustreptala,

Mogo misli na um palo.

Otkud beba boje neba?

Zašto bi baš takva bila?

Da li to baš tako treba?

Silno sam se uplašila.

Glas mi šapnu: “Budi hrabra.“

A ja čekam da mi kažu

Da li je to sve prevara

Da li moje oči lažu.

Već je proš’o minut jedan,

Beba moja iste boje,

Koliko je život vredan?

U glavi se misli roje.

Bebo moja daj zaplači

U sebi sam ja vrištala.

Ima neko od nas jači,

Ime sam mu dozivala.

Začuo se bebin glas,

Vreme tad je samo stalo,

Stigao je za nas spas,

Čudo nas je pogledalo.

Beba moja za trenutak

Postala je druge boje

Sklonjena u mali kutak

Dok se moje ruke znoje.

Boja neba sklonila se

I zauvek je nestala,

Mesto nje pojavila se

Druga boja i ostala.

Boja nekih lepih zora,

Boja prolećnoga dana,

Boja pred zalazak mora,

Boja najlepših usana.

Prošli su svi ti trenuci,

Al su bili večnost cela,

Ostali su samo trnci

Skriveni duž moga tela.

Zaboravit’ nikad neću

Svu tu tugu i te boli,

Dan za tu beskrajnu sreću,

Dan da se najviše voli.

Teška srca sve prihvatam

Kad pogledam iza sebe

Ali mnogo bolje shvatam,

Otkud boje neba bebe.

Neko ih baš nama šalje,

K’o poruke nežne tajne,

Da vidimo mnogo dalje,

Nego naše oči sjajne.

Da shvatimo dar života

I da jednom zapamtimo,

NEKADA JE SVA LEPOTA

ISPRED NAS, A NE VIDIMO.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: