ANKSIOZNOST I PANIKA TOKOM TRUDNOĆE

Drage mame, ukoliko ste odabrale da pročitate baš ovu temu, verovatno vam je na neki način bliska. Možda se same suočavate sa ovakvim stanjima, ili neko blizak vama. Možda ovo čita neki tata koji želi da pomogne svojoj partnerki. Kako god bilo, pokušaću da vam kažem nešto više o tome.

Kroz ceo period trudnoće, od samoga začeća, organizam jedne žene prolazi kroz niz promena. Ne menja se samo naše telo, koje radi sve da bi održalo razvoj jednog novog bića, menjamo se i mi same. Ako ste po prirodi osetljiviji, mogućnost da ćete da intenzivnije doživljavate sve promene je veća. Što ne znači ništa loše. Sve ok. To ste i same znale.

Promene raspoloženja tokom trudnoće su prirodna stvar. Pripremamo se za najveći događaj u svome životu. Normalno je da žena oseća radost, sreću, uzbuđenje, i još mnogo lepih osećanja. Međutim, normalno je da žena oseća i tugu, i ljutnju, i bes, strah, usamljenost, itd., niz bi bio podugačak.

Ne volim da nazivam emocije pozitivnim ili negativnim, jer emocije su same po sebi prolazna stvar i sastavni deo našeg života. Ipak, osnovna razlika među emocijama je to da li one kod nas izazivaju da se osećamo neprijatno ili prijatno.

Trudnoća sama po sebi mnogim ženama nije laka, i ako u nekom momentu dođe do toga da negativne emocije prevagnu,i to je čak u redu. Mađutim, ako negativne emocije istrajavaju i počinju da vladaju našom svakodnevicom, onda je vrlo moguće da dođemo u stanje anksioznosti.

Anksioznost se najčešće definiše kao konstantno očekivanje nekog lošeg događaja, kao neodređeni, lebdeći strah ili strepnja, koji prate neki od telesnih simptoma i senzacija.

Neko će to stanje nazvati panikom, ali kada ja kažem panika, mislim na panične napade. Panični napadi su, ako bih to laički objasnila, eskalacija anksioznosti, momenti kada je u nama taj „negativni“ emocionalni naboj dostigao najvišu tačku, i kada počinju da se manifestuju neki od sledećih simptoma:

  • snažno, ubrzano lupanje srca
  • preznojavanje
  • drhtavica
  • ubrzano, kratko, otežano disanje
  • gušenje
  • bol u grudima
  • muka i bol u predelu želuca
  • vrtoglavica
  • hladni trnci ili talasi vrućine
  • peckanje ili ukočenost u telu
  • osećaj gubitka kontrole
  • osećaj da gubite razum
  • osećaj nerealnosi i nepripadanja
  • osećaj da umirete.

Trajanje paničnog napada je najčešće kratkotrajno, ali moguće je da ta epizoda potraje i čitavih sat vremena.

Pojava anksioznosti ili paničnih napada u trudnoći nije uopšte toliko retka koliko možda mislite. Veliki broj žena doživi neki vid anksioznosti, ili neki vid paničnog napada. Veliki broj žena ni ne zna da to doživljava, već konstatuju to kao prirodnu pojavu nastalu usled drugih raznoraznih faktora tokom tudnoće. Verujem da neke žene ovo apsolutno ne ometa, jer je doza straha i strepnje donekle zaista prirodna tokom trudnoće. Pojačan osećaj odgovornosti, donošenje mnogih odluka, strah od budućeg porođaja, su samo neke stvari koje doprinose da žena u nekom periodu bude pomalo anksiozna.

Svaka žena ipak najbolje poznaje sebe, i moze da primeti da li je stigla do tačke kada anksioznost počinje da joj smeta. Za pojavu anksioznosti ne mora da postoji nikakav poseban okidač, sama trudnoća je za to dovoljna. Isto važi i za panične napade. Sve ovo može da se javi sasvim neočekivano, i da potpuno iznenadi buduću mamu.

Mnogi bi rekli da žene koje su ranije imale iskustva sa anksioznošću i paničnim napadima imaju veću šansu da se oni ispolje tokom trudnoće ili nakon porođaja, kada je žena najranjivija, međutim ni to nije pravilo. Može da se desi, a i ne mora. Niko vam to sa sigurnošću ne može reći.

Ono na šta bih ja volela da skrenem pažnju ovim tekstom je da ukoliko primetite da se ne osećate dobro, ukoliko vidite da vam se ponavljaju duži periodi anksioznosti, ili ako je anksioznost konstantna, molim vas, recite to svom ginekologu. Isto tako, idite na razgovor kod nekog psihologa ili drugog stručnjaka, jer vam možda treba maaalaa pomoć da pregurate ovaj period. I sam ginekolog će vas najverovatnije uputiti na drugo stručno lice. Nemojte da se SAMODIJAGNOSTIKUJETE uz pomoć drugara gugla. To je jedna od najgorih stvari koje možete da uradite. Ne kopajte, ne čitajte, vec idite kod onoga ko će vam zaista, licem u lice, reći kako stvari stoje.
Što se tiče paničnih napada, verujem da su sami po sebi dovoljno zastrašujući i da će vas bukvalno naterati da se obratite nekome (nadam se) .

Nemojte se stideti. Nema nikakve potrebe za tim. Nemojte držati u sebi svoja osećanja. Vi niste nista lošije od bilo koga drugoga. Mnogo žena prolazi kroz isto. Ne bojte se. Samo potražite pomoć. Nekada je i jedan razgovor dovoljan i lekovit.

Ja ovo nisam uradila, jer nisam znala da trebam, nisam znala ni šta mi se dešava. Sve što sam zadržala u sebi preplavilo me je kada sam doživela traumatičan porođaj, kada je stigla beba, meseci nespavanja, itd. I ispalo je sve još teže. A nije tako moralo biti.

Zato ne čekajte drage mame, pomozite sebi, i pustite drugima da vam pomognu. Budite iskrene prema sebi i prema drugima. Sigurna sam da će sve ispasti kako treba.

Detaljnije ću pisati o ličnom iskustvu anksioznosti i paničnih napada u nekom od narednih tekstova.

Voli vas Renata!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: