POSTPOROĐAJNA DEPRESIJA

Drage mame, danas biram manje lepu temu, ali zato neizmerno važnu.

Govoriću o tome šta je postporođajna depresija, kako je prepoznati i koji su to prvi koraci koje mi majke možemo učiniti kako bismo pomogle sebi ukoliko primetimo da naše stanje to zahteva.

 Uz dolazak bebe na svet, koji je najčešće obeležen kao jedan od najsrećnijih trenutaka u životu, javljaju se i mnoge situacije koje zahtevaju različita prilagođavanja  roditelja, naročito nas majki. Majke se često nađu na izmaku snaga, neispavane, bore se sa mnogim  bolnim posledicama porođaja, na udaru su različitih hormona, kompletan život im se velikom brzinom menja.

Od ogromne važnosti je da žena u takvom psihofizičkom i emocionalnom disbalansu uvidi razliku između promena koje su potpuno prirodne i onih  koje to nisu. To nije ni malo lak zadatak, pogotovo kada je u pitanju postporođajna depresija, o kojoj se i dalje nerado i malo govori.

U našem društvu, odlazak kod psihoterapeuta je još uvek tabu tema. Nažalost, nije tako mali broj žena koje se susreću sa nekim vidom postporođajne depresije.

Postporođajna tuga, ili kako se često naziva bejbi bluz, je stanje koje se javlja kod većine porodilja i traje od par dana do nekoliko nedelja nakon porođaja. Karakterišu je preterana osetljivost, razdražljivost, plačljivost, nagle promene raspoloženja, preterana brižnost  sa dozom straha, itd.

Za razliku od postporođajne tuge, koja sama od sebe prolazi kako se majka  prilagođava novonastaloj situaciji, postporođajna depresija je stanje koje zahteva odlazak kod psihijatra ili psihologa, i često primenu odgovarajuće terapije.

Teško je da jedna majka u takvom stanju sama prepozna simptome postporođajne depresije. Zbog toga je vrlo važno da njena okolina odreaguje na vreme, ukoliko primeti značajne promene u ponašanju. Neke od njih mogu da budu:

  • Stalan umor

Normalno je da su majke malih beba umorne. Ipak treba obratiti pažnju i ne slušati baš svačije dobronamerne komentare kada nam govore kako je to sve normalno, i da nije potrebno obraćati pažnju na vrtoglavice, tačkice koje se javljaju povremeno pred očima, ili razne druge znake. Ukoliko je majka konstantno umorna, čak i kada odspava, nema snage za obavljanje nekih osnovnih svakodnevnih aktivnosti, možda bi bilo najbolje da konsultuje svog lekara koji ce je posavetovati koji naredni korak da učini. Važno je da žena posluša svoju intuiciju.

  • Nesanica

Bebe su bića koja ne znaju da postoji dan i noć. Zato majke često noći provode budne, budeći svoje malene zbog dojenja ili ih strpljivo držeći u rukama zbog grčeva i učestalih buđenja. Iako je svima poznato da majke prvih meseci vrlo malo i loše spavaju, treba obratiti pažnju na to da li majka može da odspava kada za to ima priliku. Ukoliko je uznemirena ili iscrpljena do te mere da joj je onemogućen miran san, potrebno je potražiti odgovarajuću pomoć ili rešenje.

  • Gubitak apetita

Zbog brige o bebi, dojenja, neredovnog spavanja, nedostatka vremena, majke često moraju sebe da nateraju da usput nešto prezalogaje. Sve to ne sme da bude izgovor za nedovoljnu brigu o ishrani, koja ima veliki uticaj na celokupno stanje majke i na produkciju mleka koje je potrebno za bebu. Često se ne smatra čudnim da majke nemaju volje da jedu. Ipak poptuna nezainteresovanost za hranu je daleko od prirodnog. Ukoliko žena primeti da ima vrlo slab apetit,  ili nekim slučajem mučninu nakon obroka, da je unošenje hrane postalo mučno i teško, to može ukazivati na jedan od simptoma postporođajne depresije.

  • Uznemirenost i napetost

Normalno je da žena oseća dozu nelagodnosti tokom privih dana ili meseci nakon porođaja. Ukoliko se ipak ta nelagoda pretvori u tokove nekontrolisanih tužnih misli, propraćenih raznim strahovim ili brigama, možda je pravo vreme da potraži nečiju pomoć.

  • Razdražljivot i nagle promene raspoloženja

Kada se zbroje svi prethodno nabrojeni znaci, logičan sled je da će doći do preteranih reakcija na bilo kakve stimulanse koji okružuju majku. Nedovoljno sna, napetost, loša ishrana, iscrpljenost i umor, mogu da dovedu do toga da se majka ponekad oseća da je zaista na izmaku svih snaga. Možda će burno reagovati na neku reč, dečji plač, bilo šta što u datom momentu predstavlja poslednju kap koja preliva času. Iako su sve majke prilično osetljive u period nakon porođaja zbog raznih hormonalnih promena, treba obratiti pažnju da li se s vremenom ta razdražljivost smanjuje ili povećava.

Postoji mnogo simptoma postporođajne depresije, ali ovi su neki od najranijih i najučestalijih. Teško je majkama da razlikuju patološke promene u odnosu na one koje su prirodna pojava i javljaju se kao reakcija psihe i tela tokom prilagođavanja na novonastalu situaciju. Zbog toga je bitno da partneri ili porodica uvek budu ti koji umeju da prepoznaju promene u ponašanju majke, ukoliko to ona sama ne može.

Postporođajna depresija je ozbiljno stanje koje zahteva lečenje, a vrlo često se ona javlja u kombinaciji sa celokupnim lošem stanjem organizma, sto može i da bude sam razlog njene progresije. Zbog toga i blagovremen odlazak lekaru  opšte prakse može da bude dobar korak. Neretko, porodilje kod kojih postoji anemija, ili one koje boluju od bolesti izazvanih nepravilnim radom štitaste žlezde mogu da se susretnu sa mnogim od simptoma postporođajne depresije, te bi bilo dovoljno samo korigovati već postojeću terapiju ili uključiti odgovarajuću, da bi se stanje žene počelo menjati na bolje.

Postporođajna depresija predstavlja veliki izazov, samim tim što se o njoj i dalje vrlo retko govori, i nedovoljno zna. Ipak, on se uspešno prevazilazi, i sto se pre uoči, lakši je put do rešenja.

U ovakvim teškim trenucima i vrlo zahtevnim za jednu majku, podrška okoline je od presudne važnosti. Ne postoji škola koja će dovoljno pripremiti roditelje na ono što ih čeka sa dolaskom bebe na svet.

Porodilje bi trebalo da se okruže ljudima kojima veruju, koji im pružaju ljubav i sigurnost, koji će im pomoći kada im je potrebno na bilo koji način, makar ta pomoć bila samo lepa reč usred teškog i napornog dana. Uz podršku i strpljenje okoline, svaki izazov biće lakše premostiv.

Drage mame, ono što je jako važno je da verujete sebi. Da slušate sebe. Da se ne stidite da potražite pomoć. Bilo čiju. I da je prihvatite oberučke.

Zapamtite: Vi ste dobre majke. Niste same. Uvek postoji rešenje za bilo kakav problem.

Nadam se da će vam ovaj tekst biti koristan, i ukoliko imate neke od nabrojanih simptoma, MOLIM VAS DA POTRAŽITE POMOĆ i porazgovarate sa najbližima, sa onima kojima verujete.

Pozdrav od vase Renate!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: