KAKO SE BORITI SA ANKSIOZNOŠĆU

Drage mame, ovo je nešto o čemu želim već dugo da pišem ali ne stižem da izdvojim dovoljno vremena.

Nažalost, vidim da se mnogo žena susreće sa ovom vrstom izazova u životu, nebitno da li je on stigao nakon porođaja ili je bio tu već ranije. Pokušaću da vam pomognem, da li ću uspeti, ne znam. Ako ništa, na kraju teksta znaćete da niste same u svemu tome.

Pisala sam već o tome šta je anksioznost i na koje načine se ona manifestuje. Svako ko ima ovaj izazov pred sobom zna da zapravo ne postoje prave reči da se on opiše.

Anksioznost je verni „prijatelj“ nekima i dugi niz godina. Pritiska nas oko vrata kada se najmanje nadamo. Baca senku često na sve ono dobro i lepo u nama, i na sve oko nas. Ume da učini da dani, meseci, godine budu neizdrživi. I svi se zapitamo, kako se izboriti sa ovim čudovištem koje nas stalno i uporno vreba.

A odgovor je NIKAKO!

Ne možete se boriti sa anksioznošću. To je bitka sa vetrenjačama. Anksioznost je nešto što samo možemo prigrliti. Prihvatiti. Koliko god to bilo kontradiktorno.

Anksioznost zamislite kao jedno dete kome je potrebna vaša pažnja. Sad i odmah. Ako dete odbijate od sebe, ono će samo tražiti sve više vašu pažnju, buniće se, tražiće način da dobije ono što mu je potrebno. A ako detetu pružite ono po šta je došlo, ono će se umiriti i otići dalje svojim putem da se igra.

Tako će i anksioznost, ukoliko uspete da je prigrlite i prihvatite, polako nestati.

Zvuči jednostavno. Ali verujte mi, ja sam jedna od onih koji najbolje znaju da nije. Nekada su najjednostavnija rešenja i najteža. Ali su jedina ispravna i tačna.

Anksioznost je vaš blagoslov. Znam da ćete možda prevrnuti očima kada ovo pročitate, ali nema veze, prihvatam odgovornost za svoje reči.

Anksioznost je tu da vam kaže STANI, NEMOJ, PRETERALA SI, DOSTA JE, NAUČI DA KAŽEŠ NE, VOLI SEBE, DAJ SEBI ODUŠKA, DAJ SEBI VREMENA, NEŠTO SI POTISNULA, NEŠTO PREĆUTKUJEŠ, NEŠTO NISI PRIHVATILA, NISI KANALISALA EMOCIJE NA PRAVI NAČIN, itd., nabrajala bih jako dugo.

Anksioznost će biti hrabra kad vi niste – kada budete bili preumorni, i kada vaše telo prepozna da stižete do tačke ključanja, anksioznost će obaviti svoj plašt oko vas.

Ona je zapravo vaš najbolji putokaz do vas samih. Do vašeg istinskog bića. Do onoga ko vi jeste, onda kada vas niko ne vidi i ne gleda. Do onoga ko ste vi u vašoj duši i u vašem srcu.

Pokušajte snagom volje da je pogledate drugim očima. I da je pitate: Odakle si došla?

Ključ leži u tom odgovoru.

Budite iskrene, veoma iskrene prema sebi. Čak i kada je potrebno prihvatiti da nešto ne radite kako treba, čak i ako je potrebno shvatiti da živite potpuno pogrešno, da radite nešto što vam ne služi, i da je potrebno da učinite PROMENE.

I opiranje promenama može biti put u anksioznost. A razlog je isti onaj o kome sam pisala: NEPRIHVATANJE.

Nemojte olako shvatati dijagnozu koju vam lekar da. Ovo govorim ponovo sa punom odgovornošću za napisano. VI NISTE VAŠA DIJAGNOZA. NE IDENTIFIKUJTE SE SA NJOM.

Često volim da kažem u šali da je razlika između ljudi sa dijagnozama mentalnih poremećaja i bolesti, i ovih koji nemaju dijagnoze, ta što ovi drugi nisu posetili psihijatra. Šalu na stranu, to danas nije daleko od istine. Sve je veći broj ljudi koji imaju neke poteškoće.

Trebate da shvatite da ste vi jedno kompleksno biće. Biće koje u sebi ima jedan čitav univerzum. Biće koje u svakom momentu doživljava razne telesne senzacije, misli, slike i emocije. A da vi ipak niste ni jedan od tih doživljaja. Anksioznost je samo jedan mali delić vas.

Vi niste vaše misli.

Vi niste vaše emocije.

Vi niste ono što fizički osećate.

Vi niste slika koja je sada možda u vašoj glavi.

NE IDENTIFIKUJTE SE NI SA ČIM, JER TO JE ONO ŠTO ODRŽAVA I JAČA VAŠE TRENUTNO STANJE.

Sve je to prolazno. I ništa od toga nije pozitivno ili negativno. ONO SAMO JESTE.

Mi sami dajemo svemu etikete, obeležavamo šta je loše a šta je dobro. Naučeni smo da uvek težimo pozitivnim iskustvima. Ali znate šta?

Život je samo splet prijatnih i neprijatnih događaja i osećaja. I ništa od toga nije zapravo loše.

Kada vas anksioznost obuzme, ako ne možete da je prigrlite, pokušajte bar da budete samo posmatrač.

Posmatrajte je kako dolazi, kako postoji, kako odlazi. Dozvolite joj da bude tu.

I sigurna sam da će ubrzo nestati.

 A i ako opet dođe, znate šta raditi s njom.

 Bez borbe.

Jer anksioznost je vaš zaštitnik. Samo možda još niste to shvatili.

Korisni linkovi:

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: