KAKO JE RENATA ZAVOLELA SEBE

Drage mame, ovaj tekst neće imati nikakve veze sa majčinstvom. Imaće veze sa mnom i sa mojom pričom o manjku samopouzdanja i o tome kako sam naučila da volim sebe.

Neki od vas me poznaju, a neki ne. Kako god bilo, sigurna sam da o mom unutrašnjem svetu znate vrlo malo, jer ja prosto nikada nisam delila mnogo s ljudima, osim ako su mi veoma bliski. Ovaj put, podeliću sa vama nešto veoma lično, a to je ko je bila Renata od pre dve godine.

Renata je oduvek bila vrlo odgovorna, posvećena, empatična, uvek je volela ljude. Renata je uvek želela da razume ceo svet. Renata je uvek tražila opravdanja za svakoga. Renata je uvek želela da spasi svakoga. Renata nije umela da kaže ne kada treba. Renata je uvek vrlo malo govorila. Renata  je volela da peva, da slika, da se druži, da bude u prirodi. Renata je bila vrlo emotivna i mnogo je plakala, ali se mnogo i smejala. Renata je uvek bila skromna. Renata je trpela do krajnjih granica izdržljivosti. Renata je volela ceo svet, ali nije volela sebe.

Uvek je mislila da je kriva i za ono za šta zapravo nije. Radila je često i ono što joj se ne radi. Preuzimala je odgovornost za ono što treba i što ne treba. Bilo je dana kada nije mogla da se pogleda u ogledalo, misleći da je toliko ružna. Bilo je dana kada nije mogla da izađe na svetlo dana, jer ne podnosi svoju nesavršenu kožu sa aknama i dugačak nos. Bilo je dana kada se toliko stidela sebe da je držala kosu stalno preko lica, da je slučajno neko ne bi bolje video. Bilo je dana kada je nosila tone šminke u podne, skrivajući svu tugu koju nosi u sebi, ne želeći da je neko opet pita da li je bolesna i da li je dobro. I smejala se kada joj se plakalao. I pevala je kada joj se plakalo. I stojala je pred puno ljudi koji je procenjuju kada joj se plakalo. I slušala svačije priče kada joj se plakalo. A ona je plakala i vrištala samo u sebi. I bila je nesrećna.

Nije poštovala sebe, svoje telo, svoj organizam, svoje granice, nije brinula o sebi. Nije prihvatala sebe. Želela je da bude samo „normalna“. A istina je da se nikada nije uklapala u ono što je u svetu ocenjeno kao „normalno“. Želela je da bude uvek jaka, kao što drugi kažu da treba da bude.

Danas znam da ni ne postoji NORMALNO. I znam da nije bolest to što sam VISOKOSENZITIVNA po prirodi.

Danas znam da postoji jedinstveno, da postoji drugačije. Danas znam da je svako biće na ovoj planeti priča za sebe. I znam da onaj ko mi kaže da je nešto normalno ili ne, samo nema dovoljno svesti o životu.

Ko ima pravo da vam kaže kako da živite vaš život? Niko.

Ko ima pravo da kaže šta za vas treba da bude „normalno“? Niko.

Kome trebate da se pravdate? Samo sebi.

Kada sam doživela saobraćajnu nesreću, u kojoj sam mogla zaista da poginem, moj pogled na život se promenio. Shvatila sam da za tren mogu da nestanem. Samo eto tako, za sekund.

Shvatila sam da je život poklon svakome od nas, i shvatila sam da to ne vidimo dok nam se ne dogode neke strašne situacije. Shvatila sam, da kada bi znala da ću živeti još samo kratko, sigurno ne bih brinula šta neko misli o meni. Sigurno ne bih brinula o tome kako izgledam. Sigurno ne bih brinula što se nekome ne dopadam. Sigurno me ne bi bilo briga baš ni za šta, osim da živim i budem sa onima koje volim najviše.

Nešto je u meni duboko kliknulo. Neke kockice su se složile.

Danas živim zahvalna za trenutke. I više ne prihvatam zdravo za gotovo ono što imam. Srećna sam zbog toga što sam takva kakva sam, što imam ovaj život takav kakav jeste. Danas se zahvalim što vidim, što čujem, što sam zdrava, što imam roditelje koje mogu zagrliti, što imam divnog brata, što imam prijatelje. Zahvalim se što imam moje malo čudo i mog Dušana. Zahavlim se i na teškim trenucima kojih imam mnogo, jer uvek na kraju oni ispadnu najveći blagoslovi. Zahvalim se na svemu što čini život.

A ŽIVOT NIJE NI LEP, NI RUŽAN, ON SAMO JESTE.

Oprostila sam svakome ko me je ikada povredio. Taj teret u životu nikome nije potreban. Oprostiti uvek treba, zbog sebe.

Oprostila sam i sebi. A to je bilo najteže.

Oprostila sam sebi što nisam znala da živim drugačije.

 Oprostila sam sebi što nisam donosila uvek najbolje odluke.

Prihvatila sam da ću i dalje donositi nesmotrene odluke, i da ću grešiti, uvek. Jer sam čovek.

Prihvatila sam da sam ja baš to što jesam. I da nemam čega da se stidim.

Naučila sam da pogledam u ogledalo i kažem: Super je što si tu. Baš ti. Baš danas.

Naučila sam da kažem neću i ne želim.

Naučila sam da ne mogu ispraviti baš sve i svakoga.

Naučila sam da ne mogu pomoći onima koji ne žele da pomognu sebi.

Naučila sam da cenim svoje vreme, jer je ono najvrednije što imam.

Naučila sam da je novac samo sloboda da u ovom svetu lakše budete ono što jeste.

Naučila sam da budem sama sebi najbolje društvo.

Naučila sam da neki ljudi prosto odu iz naših života, i da je to sasvim u redu.

Naučila sam da cenim svoje zdravlje.

Naučila sam da potražim pomoć kada mi je potrebna.

Naučila sam da je u redu što sam potpuno nesavršena.

Naučila sam da je lepota zaista u oku posmatrača.

Naučila sam da čuvam one koje volim, jer već sutra možda ne bude ni njih, ni mene.

Naučila sam da je važno da govorimo ono što mislimo.

Naučila sam da poslušam svoju intuiciju, jer retko kad pogreši.

Naučila sam da je bolje da uradim i malo nego ništa.

Naučila sam da sitnice zaista čine život.

Naučila sam da mali koraci dovode do velikih promena.

Naučila sam da verujem životu.

Načila sam da verujem sebi.

Naučila sam da nije sebično staviti sebe ponekad na prvo mesto.

Naučiću još mnogo toga. Jer želim. Jer sam sigurna da mogu.

Nadam se da će vam ovaj tekst biti inspiracija da pogledate koliko ste bogati. Da vidite koliko ste vredni. Da shvatite da ste jedinstveni. Da uvidite da je za svakog od nas život poklon, a vreme na ovoj planeti ograničeno. Da su promene dobre. I da uvek trebate voleti sebe.

Do sledećeg čitanja, pozdrav od vaše Renate!   

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: