STANDARD NAŠE DUŠE

Drage mame, nedavno sam pisala post na društvenim mrežama o tome kako današnje društvo postaje sve više potrošačko, i kako se to najviše odražava na mlade generacije. To je tema koja u meni budi želju da govorim o današnjim normama, i kolektivnoj svesti, jer mi se čini, često, da sve izmiče kontroli. Volim da vidim uvek dobro u svemu, i moja sposobnost da nađem opravdanje za sve i svakoga je zaista velika, ali ponekad želim da progovorim o onome što nije dobro. Jer, ako bolje pogledate, nama se konstantno nameće da sve mora biti dobro. Lepo. Savršeno. Ukalupljeno. Jednolično.

Već sam više puta upotrebila rečenicu Život nije ni lep ni ružan, on samo jeste. I zaista, to je moja vodilja. Kad god osetim kao da se čitav teret ovoga sveta sručio na moja ramena, setim se da je to u redu. Jer sva iskustva su za čoveka. Nikome nije rođenjem dato obećanje da će živeti srećno zauvek. I to ne čini život strašnijim, lošijim, gorim, manje vrednim. Jednako su vredni svi loši i svi dobri trenuci koji nas zadese, i svi trenuci koje provedemo na ovoj planeti kao svesna bića su dragoceni.

Sve u životu je prolazno. Mi smo prolazni kao bića na ovoj zemlji. Nauka i dalje nije utvrdila šta se dešava sa nama nakon ovog života i ne znam da li ćemo ikada dobiti odgovor na to pitanje. No, bilo kako bilo, postavljam često pitanje: Ako smo prolazni, zbog čega je jedna od naših osnovnih ljudskih karakteristika da se identifikujemo, vezujemo, lepimo i grčevito držimo za sve?

Vezujemo se za uloge koje imamo u životu. Vezujemo se za karijeru i za poslove. Vezujemo se za materijalne stvari. Težimo ka normama koje nam nameće društvo pokušavajući da zbriše svaku vrstu jedinstvenosti na ovoj planeti. Rasprostranjen je strah od drugačijeg, od onih koji ne žele da se ukalupe, od onih koji jasno i glasno kažu ne onome za šta smatraju da nije na mestu.

Vezujemo se za ljude, za odnose, za materijalno, za tuđa mišljenja, za jako puno toga. A to nam sve za rezultat daje osećaj gubitka slobode, naše autentičnosti, i na duge staze osećaj gubitka smisla.

Zašto je tako teško odupreti se svemu tome, kada smo mi ljudi, inteligentna, svesna bića, sposobna da prave sopstvene izbore?

Zato što se bojimo da budemo odbačeni. Zato što se bojimo šta će drugi misliti. Zato što su ljudi skloni da osuđuju, a nama je evoluciono usađena potreba pripadanja kolektivu. Zato što kolektiv uvek uzvikuje BUDI ISTI KAO SVI! Zato što smo bombardovani sa svih strana kako moramo biti uspešni, nasmejani, lepi, zgodni, privlačni, zabavni. Zato što u najmanju ruku trebamo da budemo prosečni, jer prosek je uvek bolji. Zato što nam mediji šalju poruke o tome šta se sve dešava na ovoj planeti kao da žele da nam stave do znanja da smo mi samo mala čestica u svemiru koja nema nikakvog uticaja na apsolutno bilo šta. Zato što stvaraju lažne idole, lažne slike, lažne i isprazne priče. Zato što ogledalo kvalitetnog života postaju markirane stvari, skupi telefoni i usne napunjene filerima. Zato što neko, negde, ponekad mi se čini, igra opasne igre sa našim umovima, želeći da u nama izbriše sve ljudsko.

Danas se pametni stide da kažu nešto što bi svima možda otvorilo oči, ali nije sramota postavljati gole slike na socijalne mreže da vas ceo svet gleda. Danas je sramota reći da imaš mentalnu bolest, a nije sramota gledati rijaliti šou. Danas je sramota da kažeš da ne piješ alkohol, a nije sramota tražiti pare za isti od roditelja svaki vikend. Danas je sramota raditi mnoge poslove, a nije sramota ne raditi ama baš ništa. Danas je sramota da budeš majka troje ili više dece, a nije sramota to što država ne da ni dinara da pomogne majkama koje su toliko hrabre. Danas je sramota da nosiš dve odevne kombinacije celu nedelju i kad su čiste i mirisne, a nije sramota to što ne postoje prilazi za osobe sa invaliditetom na svim javnim i kulturnim ustanovama, mestima, školama, itd. Danas je sramota ama baš sve što bi trebalo biti normalno, a nije sramota sve ono što se, izvinite na izrazu, ravna sa totalnim idiotizmom.

Sramota je biti ljudsko biće u svoj njegovoj punini i sjaju. A mi ljudi imamo itekako mnogo da ponudimo jedni drugima. Samo je potrebno da prihvatimo standarde naše duše.

Kad god imate osećaj da se gubite u ovom vrtoglu, zapitajte sebe, šta vaša duša želi? Bez ulepšavanja, bez filtera, bez skrivanja. Šta vam vaše biće poručuje?

Mnoge stvari u našem životu zaista jesu izvan naše kontrole. Ali to je samo ŽIVOT. Nepredvidiv je, zato je i interesantan. Ipak, mi smo ti koji biramo, donosimo odluke, i sami određujemo koja će biti percepcija nas samih i celog sveta.

Potrebna je snaga da se čovek odupre kolektivnom i unese promene u svoj život, ali na duge staze, to je jedino što može doneti dobrobit i nama i našoj deci. Potrebno je biti hrabar, kad niko nije. Potrebno je govoriti istinu kad niko neće.

Ne bojte se da budete ono što jeste. Ne bojte se da kažete ne svemu što vam se ne dopada. Ne plašite se da budete autentični, drugačiji, jedinstveni, posebni. Vi to već jeste. Samo dozvolite sebi da to i pokažete. Samo vi živite vaš život. I ne treba da vas bude briga šta neko misli o vama. Treba da vas bude briga sa kakvim mislima ste legli u krevet. Sa kakvim mislima se budite.

Čoveku kao biću treba vrlo malo. A došlo je do toga da je cela planeta ubeđena u suprotno. Kako smo uopšte došli do toga da danas jedna žena koja radi, pere, kuva, odgaja decu, koja je supruga, i još mnogo toga, misli da nije dovoljno dobra? Kako smo došli do toga da porodilja trči u teretanu da bi bila najzgodnija mama? Kako smo došli do toga da devojčice misle da su lepe samo ako su našminkane i imaju maturske haljine koje koštaju 500e? Kako smo došli do toga da su muškarci pravi muškarci ako su mačo i ne plaču nikad? Kako smo došli do toga da su glavne vesti šta je uradila Cecina ćerka Anastasija umesto toga da je dečačić sam oslikao i napravio kompletnu enciklopediju? Kako smo došli do toga da kada ženu ubije muž nasilnik ona bude nazivana pogrdnim imenima? Kako smo došli do toga da kada mlada devojka skoči sa mosta ljudi kažu Pa kako to, a tako je bila lepa?

Rećiću vam kako. Tako što veliki broj ljudi živi u laži koju je nesvesno ili svesno izabralo i iskreiralo.

Ne verujte svemu što vidite. Ne verujte svemu što čujete. Sumnjajte, i istražujte. Budite oni koji misle van okvira. Ne bojte se da budete baš to što jeste, jer samo tako možemo da promenimo ovaj svet.

Prihvatite standarde samo vaše duše. Bez straha. Vaša duša zna šta joj je potrebno, samo trebate da je oslušnete.

Budite ČOVEK. Ništa veće od toga ne možete nikada biti.

Do sledećeg čitanja, pozdrav od vaše Renate!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: