IMATI I NEMATI

Dragi čitaoci, danas sam inspirisana jednom tabu temom, a koja se ne smatra uopšte za takvu. Moraćete priznati, ona to ipak jeste. Ta tema je novac.

Šta prvo pomislite kada čujete reč NOVAC?

Moć, bogatstvo, prestiž? Putovanja? Luksuz? Siromaštvo? Politika? Zdravlje?

Moja prva asocijacija na reč novac, danas kada imam 29 godina, je SLOBODA.

Novac je nešto o čemu malo ko u zemlji Srbiji želi da govori. Na reč novac u nama se pale neki odbrambeni mehanizmi i alarmi da je neko upotrebio zabranjenu reč. Na pomen novca već nam bude neprijatno od nastavka razgovora. Novac se pominje najčešće u kontekstu njegovog nedostatka. Pitanje Koliko za zarađuješ spada u kategoriju nepristojnih pitanja. Neretko se novac proklinje, neretko se opsuje. I sama sam to radila nekad.

Sramota je danas ljude kada nemaju novac. Sramota je ljude i kada imaju novac. Niko u zemlji u kojoj vlada nemaština ne želi ni da kaže da ga ima, ako ga ima. Pobogu, šta će ljudi pomisliti. Automatski si stavljen u rang ljudi koji nemaju razloga da budu neraspoloženi, ili ne daj bože, depresivni.

Stigma za mene jednaka stigmama vezanim za mentalno zdravlje. Ako imaš para nemaš pravo glasa, ni pravo reči, ni pravo govora. Pa tebi je sve lako. Pa ti pobogu, imaš novac.

Ako se bogat čovek požali da mu je teško, ne važi se, on ima novac.

Ako je žena bogata i lepa, lepa je jer ima novac.

Ako se siromašnija žena uda za bogatog čoveka, ona je sponzoruša, sada ima novac.

Ako sin nasledi očevu firmu i mora da vodi posao koji zaista ne voli, blago njemu, ima novac.

Ako bogat čovek radi preko svih svojih granica i ulaže svu svoju energiju, i dobro zarađuje, nema pravo da se žali, ima novac.

Ako je neko dobro raspoložen, on ima novac.

Predrasuda je svakako mnogo, i neću ih dalje nabrajati.

Shvatate sigurno da sam reči bogat i siromašan upotrebila samo da označim materijalno stanje. Ne i pravu vrednost.

Želim u ovom tekstu da govorim o programima ukorenjenim u našem društvu, o programima koji vladaju našim umom još iz najranijeg detinjstva. Pogotovo, ako kao i ja, živite baš u Srbiji.

Zašto želim da pričam o novcu? Zato što sam i ja bila jedna od onih koji na reč novac dobijaju ospice.

Mogu da kažem da živim, kako bi rekao moj psihoterapeut (na njega trošim mnogo novca), u blagostanju. Materijalnom. Čak i ona je znala da mi kaže (što sam joj žestoko i otvoreno zamerila): Daj trgni se Renata, imaš sve.

Mnogi bi ocenili moj život kao takav, život u blagostanju. Muž i ja smo imali stabilne poslove kada sam ostala u drugom stanju, kupili smo novi, ne mali stan, imamo auto, frižider nam nikada nije prazan, možemo sebi priuštiti sasvim normalan život, ne moramo da kupujemo proizvode na akcijama, živimo bez nekih treskavica. Da li i vam ovo izaziva nelagodu? Meni i dalje predstavlja neprijatnost da ovo napišem.

Ali moji tekstovi su zaista iskreni, pa tako će biti i ovaj.

Možda ćete pomisliti da živim vrlo komotno, jer IMAM NOVAC. Bar ga imam toliko da mi se život ne svodi na preživljavanje.

Verujte mi, to je svakako daleko od istine. I sve sam ovo napisala na ovaj način sada da ocenite u kojoj meri reagujete negativno na saznanja da neko ima novac. Iako je istinito.

Da li ste odmah pomislili da sam se bogato udala?

Da li ste odmah pomislili da živim vrlo lagodno?

Da li ste pomislili, pa ko je ona da priča o teškom životu ili o bilo čemu?

Pa hajde da se bolje upoznamo.

Ja sam odrasla vrlo siromašno, što bi ja rekla često, na jogurtu i hlebu. Živela sam u jednoj sobi sa ostatkom porodice, u kući koja prokišnjava. Znate one nabijenice, stare kuće. Deca su tada govorila Ona živi u kući od blata!

Nikada nisam imala nikakve markirane stvari, kaskala sam uvek za drugom decom, neretko su mi se rugali i ismevali me. Nosila sam stvari koje sam dobijala na poklon, i bila sam jedno obično dete. Ništa meni nije smetalo, i ništa ja to sama ne bih ni primetila, da me nisu drugi zadirkivali. A znate, dečju dušu nekad zabole takve stvari.

Jednom prilikom, moja tadašnja drugarica, želeći da istakne kako je ona mnogo dobra, rekla je pred celim društvom: Da je meni važno ko ima koliko para, ja se nikada ne bi družila sa Renatom. Čak i tada bila sam dovoljno svesna u tim ranim godinama da ona nije želela ništa loše, ali sećam se da sam pomislila: Pa zar sam ja toliko drugačija? Imala sam možda desetak godina.

Drugom nekom prilikom, vozila sam pozajmljen bicikl od drugarice. Prelepi crveni bicikl kakav nikad nisam imala. I jedna devojčica je pitala da li je moj. Druga, koja je znala ko sam i gde živim, rekla je: Ona nikada ne bi mogla da ima takav bicikl.

Ponovo sam pomislila istu stvar. Da li se ja toliko razlikujem od drugih? Zbog NOVCA?

Navikla sam da nemam. Navikla sam da stvaram. Navikla sam svoj mozak da bude toliko kreativan da iz ničega stvori nešto. Nešto lepo, korisno i dobro. Zahvaljujući mom, za nekoga strašnom, detinjstvu. Sve što nisam imala, ja sam pokušavala da nadoknadim nekim drugim stvarima. Valjda zbog toga imam toliko bujnu maštu i moć imaginacije. Primećujem detalje, lako se snalazim kada iz nečega što je za nekoga đubre trebam da stvorim lepotu.

Videla sam lepotu svuda kada sam bila mala.

To su dobre strane odrastanja u siromaštvu. Loše strane su programi. Brojni programi koji ti kažu: Ne valjaš. Ne vrediš. Ne zaslužuješ. Radi. Radi preko svojih granica. Teškim radom se nešto postiže. Život je težak. Novac je zlo. Novac imaju samo srećnici. I tako dalje.

Radila sam raznorazne poslove. I niko me nije plaćao dovoljno. Nije me bilo sramota da radim u trafici, u vinogradu, u fabrici, da radim bilo kakav posao. Uvek sam smatrala da je svaki posao dobar. Dok možeš da ga radiš.

Jednog dana, kada sam se vratila iz druge smene, dugačke druge smene iz fabrike, gde se stoji na nogama 8 sati, bila sam jako gladna. I kada sam došla do frižidera, u njemu nije bilo ničega. Imali smo samo stari hleb. I meni su suze krenule. Gladna, nervozna i tužna. Jela sam hleb i razmišljala o tome, kako je moguće da ljudi rintaju, i imaju da pojedu samo stari hleb? Bila sam strašno frustrirana tom situacijom, i osećala sam se bespomoćno, kao da je sve u životu uzalud. Kao da, bez obzira koliko se mučila i radila, ja neću imati za više od starog hleba. Nisam mogla da spavam te noći, jer sam kasnije razmišljala o svima koji nemaju da jedu ni hleb. I osećala sam se krivom zbog toga. Imala sam dvadeset i koju godinu.

Trebalo mi je vremena da naučim šta je novac. Trebalo mi je vremena da počnem bar malo da uklanjam programe koji su mi usađeni u glavu. A to je bilo veoma teško. To mi je i sada veoma teško.

Kada sam počela da živim jedan stabilan život u kome imam dovoljno materijalnih sredstava, ja sam bila potpuno izgubljena. Znate kada pričaju o ljudima koji dobiju na lutriji pa na kraju kažu da im je to najveće prokletstvo? Sve sam ih razumela. 

Ako je duh siromašan, nema tih para koje će to popraviti. Ako vam je duša izranjavana, ni jedne pare je neće zaceliti.

Govorila sam da nikad nisam imala više a bila nesrećnija. Iako sam zaista imala samo toliko da živim dobro, za mene je i to bio luksuz. Dugo je to trajalo. Kada sam se uselila u novi stan, ništa mi to nije značilo. Ja sam samo želela da neko bude sa mnom u tom stanu, i da ga ne gledam praznog. Nikada nisam kupovala skupe stvari. Ja i dalje kupujem u second hand-u. Često dajem novac na ulici onima koji od mene to zatraže. Dajem novac uličnim sviračima, pevačima, cigančićima, svima. Često sam se osećala loše i krivom zato što nešto imam, a neko to nema. Poklanjala sa drugima uvek mnogo i trošila na druge više novca nego na sebe. Stidela sam se i dalje da naplatim svoj rad, umanjivala sam uvek svoju vrednost. Koliko sam samo puta u životu radila za džabe. Davala svoje dragoceno, nepovratno vreme za džabe.

Kada sam slušala da mi se neko žali kako nema novac, ja sam se osećala užasno neprijatno i krivom što ga ja imam, ako ga imam u tom trenutku. Iako i ja radim, i teško zarađujem novac. Iako nikada nisam uradila nešto nepošteno i nikada nisam došla do novca lako. Samo radom, uz pomalo sreće.

Moj partner, koga poznajem od svoje 15. godine, je isto tako isključivo svojim radom došao do novca. I on sam kaže, uz pomalo sreće. Jer nekada je želeo da bude lekar, ali život ga je odveo u IT vode. A vrlo je sramotno, da danas jedan lekar, ima daleko manju platu nego jedan IT stručnjak (nemoj se ljutiti dragi mužu, to uvek i tebi kažem).

Znam da mnogi u današnje vreme koriste raznorazne afirmacije i nadaju se da će im zakon privlačenja doneti novac. Kada sam doživela saobraćajnu nesreću i dobila odštetu od 1000e, setila sam se raznih afirmacija, kao npr. one: Novac mi dolazi iz neočekivanih izvora. Ako ovo radi, neočekivano možete da ostanete bez noge, i sa novcem iz neočekivanog izvora koji vam nikada neće vratiti nogu. Samo kažem. Batalite to, za svaki slučaj.

Šta želim da kažem sa ovako dugačkom pričom?

Svaki čovek, koji želi novac, koji ima novac, koji nema novac, teži zapravo ka istoj stvari. Ili, bolje rečeno, ka istim stvarima. Svi žele radost, unutrašnji mir, sreću, ljubav, prihvaćenost, osećaj vrednosti . Izuzimam ovde sve oblike psihopatije, kod kojih možda i nije tako.

Zar nije kontradiktorno da čovek želi novcem da dostigne stvari koje se njime ne mogu kupiti?

Jer kako god pogledali, uvek su te težnje centar svega.

Ako kupite skup kaput, želeli ste da izgledate lepo jer mislite da će vas to usrećiti.

Ako kupite sebi novi stan, želite da živite komforno, i mislite da će vas to usrećiti.

Ako bilo šta uradite, radite to jer verujete da će to usrećiti sebe ili nekoga.

A istina je, da vas ni jedna materijalna stvar neće učiniti apsolutno ništa više srećnima.

Kao kada neko ode na luksuzno putovanje, a tamo ga dočeka isto što i kod kuće: njegove misli i unutrašnji svet.

Ako vam kažem da su za mene najteže godine moga života bile godine kada sam živela u najvećem materijalnom blagostanju, da li ćete mi verovati?

Imala sam novac. I materijalnu sigurnost. A nisam imala toliko toga.

Život pun poteškoća, izazova, život u nestabilnom okruženju, život koji je za mene značio često samo borbu za opstanak i preživljavanje, ostavio je u meni tragove koje nisam mogla nikako da zakamufliram.

Nisam se osećala ni vredno, ni sposobno, ni lepo, ni dobro. Gušila sam se u sopstvenoj nesigurnosti i iščekivanjima da mi život opet priredi još jedan brodolom. Kada iskusite život na rubu egzistencije, poput nekog zavisnika, uvek ga iznova očekujete. Očekujete novu dozu adrenalina koji će vam reći bori se ili beži. Vama vlada strah i pitanja koja počinju sa: Šta ako..?

Kada sam grcala u napadima panike, kada sam se odvlačila od hitnog prijema do klinika tražeći pomoć, u glavi sam često imala misao kako bih se radije vratila u vreme kada sam imala samo toliko da pojedem parče hleba. Jer, ništa mi materijalno nije značilo kada ja nisam imala svoj unutrašnji mir, i kada se u meni ceo svet rušio. I svi prosjaci na ulicama tada su mi delovali srećnije nego ja sama. I da, ja sam imala novac da platim skup pregled, ali nisam mogla da kupim njime ono što mi je tada bilo potrebno. Nisam mogla da kažem Moliću lepo, jedno srećnije detinjstvo i lakši život!

Novac nije sreća. Novac nije mir. Novac nije ništa do sredstva kojim možemo možda lakše, u ovom često surovom svetu, da dođemo do ostvarenja nekih naših želja.

Novac je potreba koju nam je svet kao takav nametnuo.

Novcem ne možete kupiti zdravlje, ali možete platiti pregled vašeg deteta kod privatnog lekara, da biste izbegli višesatno čekanje i lutriju s ostalim virusima.

Novacem ne možete kupiti ljubav, ali možete kupiti majci knjigu koju je toliko želela da pročita.

Novac vam neće dati duhovni mir, ali će vam možda pomoći razgovori sa psihologom koji koštaju.

Novac vam neće doneti sreću, ali ako ponekad otputujete negde, možda ćete imati više elana da nastavite tamo gde ste stali kada prosto iskočite iz rutine.

Zbog toga je za mene novac put do slobode, do izbora. Trebale su mi godine da to naučim.

Novac je svima potreban. Tako je nekad neko rekao, tako je jednom neko odlučio, i mi tu ne možemo ništa. Ti meni daš ovo, ja tebi dam ono. Ja tebi dam novac, ti meni daš vreme, znanje, itd.

Nije sramota da želite novac. Nije sramota da ga imate il nemate.

Od novca se ne postaje lošiji čovek. Bez novca se često postaje umoran čovek.

Ono što je tužno u celoj priči o novcu, je to što nam se sve više uskraćuju naša ljudska prava koja su postala luksuz imućnih ljudi. To je naše zdravlje. To su naša deca. To je naša psiha. To je naša sloboda. To je naše vreme. To je još toliko toga.

Za sve to nam je u ovom svetu potreban novac.

Ali kada vam je teško, setite se ove mudre izreke, koju svi znate : Čudno je kako malo nam je potrebno za sreću, i još čudnije, kako nam to malo uvek nedostaje.

Takvi smo mi ljudi. U nama je uvek neka sila koja nas vuče da želimo još. I uvek nam fali. I nikada nam nije dosta.

Da li možemo nadmašiti svoju prirodu koja je tu vekovima? Ne znam.

Ali u crnim danima, možemo da pokušamo da budemo zahvalni za ono što imamo. Sa novcem, ili bez njega. Treba nam mnogo manje nego što često mislimo. Ono što u datom momentu imamo, najbolje je za nas.

Setite se da ljude koji imaju novac, ne zaobilazi ni tuga, ni strah, ni bol, ni bolest, ni smrt. Ne ocenjujte ljude nikada na osnovu toga koliko materijalnih sredstava imaju. Upoznala sam ljude koji su siromašni a bogati, i ljude koji su bogati a tako siromašni. Ako je novac sve što neko ima, taj neko je istinski siromašan čovek.

Često se govori kako pare ljude pokvare. Ipak, ne pokvare pare ljude, samo, tek kada ljudi dođu do para, na videlo često izađe njihova prava priroda.

Novac je samo sredstvo kojim lakše u ovom svetu možemo da budemo ono ko zaista jesmo.

I kada poželite sledeći put novac ili neku stvar koju tog trena ne možete priuštiti, setite se da zapravo želite samo da budete srećni.

Do sledećeg čitanja, veliki pozdrav od mene!

P.S. Pišem sasvim besplatno!

4 thoughts on “IMATI I NEMATI

Add yours

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: