DOK IMAM NAS

Ne, nisam te birala slučajno. I kada smo bili ništa, ja sam znala da možemo biti sve.

I kada je sve bilo pogrešno, ja sam znala da može biti pravo.

I videla sam nas srećne i kada smo oboje plakali. I govorili zbogom zauvek.

Nikada neću moći da ti se zahvalim dovoljno što si učinio ovaj svet mestom na kome i ja, ovako krhka i ranjiva, mogu da živim. Da živim onakva kakva jesam.

Volim da verujem da sam hrabra, kao što mi uvek govoriš da jesam. Ali, ja sam hrabra samo zato što imam tebe.

Ja znam da ćeš biti tu da zaštitiš moje snove i stvoriš zidine oko njih, kada sve okolo počne da se urušava. I znam, često me puštaš da sanjam i maštam, posmatraš u tišini. Kada progovoriš, biraš svoje reči da ne povrede moje nežno srce. I puštaš me da putujem kroz neke svoje svetove, daleke i čudne, tebi strane. I ako nekad previše odlutam, tu si da me vratiš.

Ja znam, tvoje oči vide kroz ljubav. Nisam ja ni blizu dobra koliko me dobrom ti vidiš.

I kada sam ljuta, i šetam po stanu tako da se moji koraci čuju tri sprata niže, ti se nasmeješ. Pa budem i sama sebi smešna.

I sva moja ludila, i bolove, i suze, i reči koje nemaju nikakvog smisla, tvoje srce može da podnese. Jer ti imaš najveće srce na svetu.

Žao mi je što uvek previše brinem. To je jače od mene. Da sam drugačija, to ne bih bila ja. Ne umem ja ništa na pola.

I preterujem tako, mnogo i često. U svemu. Nisam ni upola razumna kao što si ti. Ja idem tamo gde mi duša kaže, pa se često i izgubim.

Kad zaboravim ko sam, ti me podsetiš. Kad ne verujem u sebe, ti veruješ u mene. Kada ne vidim dalje, ti mi osvetliš put kojim trebam poći. Kada se slomim i raspadnem u milion komadića, ti strpljivo čekaš da ih ponovo sastavim. Iako samo komadiće mene dobijaš. A trebam ti cela. I možda misliš, ja to ne vidim. Ali vidim. I znam, teško ti je.

Teška sam i sama sebi.

Teško je živeti s dušom od stakla. Onom koja uvek hoće, koliko god tanana bila, baš tamo gde niko drugi ne želi. I stalno traži, i stalno pita. I ne zna za pravila, već izmišlja svoja. Pa ih opet prekrši.

Nikada nećeš znati koliko ti se divim. I volela bih da sam bar malo više kao ti. Ti imaš snage koje ja nemam, i stojiš tako čvrsto na zemlji. I tako si odlučan, a tako si blag.

I znaš, smešan si mi kada me pitaš kako izgledaš. Ti si najlepši čovek na svetu. Iznutra i spolja.

Dečačka koža, i trepavice što dodiruju zvezde. Što si stariji sve si lepši. Te sede ti tako lepo stoje. Život mi je dao tu privilegiju da te posmatram od tvojih ranih godina. I svaki trag vremena na tebi beskrajno je lep, jer me podseća koliko si dugo tu.

Ti ni ne znaš, ja te često gledam izdaleka, i tako sam ponosna na tebe.

I srce mi igra što si divan otac. Uvek sam znala da ćeš biti.

I kada bi sutra morala da odem sa ove planete, ja bih znala, moje dete će biti voljeno i sigurno. Toliko ti verujem.

Ti bojiš sivilo sveta u najlepše boje. I daješ mojim očima sjaj.

Zbog tebe verujem, zbog tebe se nadam, da uvek postoji bolje sutra.

I ako nas život ikada rastavi, i ako ako naša ljubav završi kao najtužnija drama, polovina moga srca ostaće tvoja kroz večnost celu.

A dok imam nas, ja se ne bojim. Ni tuge, ni bola, ni kraja sveta.

Dok imam nas, ja imam sve.

2 thoughts on “DOK IMAM NAS

Add yours

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: