DA LI SI I TI VISOKOSENZITIVNA MAMA?

Drage mame, i sve koje ćete to tek postati, ovo će biti verovatno jedan od meni najdražih tektova na ovoj stranici. Zašto? Jer ću vam sa velikim zadovoljstvom predstaviti osobu koja je u moj život donela svetlost kada mi je to bilo najpotrebnije.

Na početku imam za vas malo nauke.

Da li znate ko su visokosenzitivne osobe, i jeste li ikada čuli za taj termin? Ako niste, dozvolite da vam ukratko objasnim o čemu je reč.

Osetljivost senzornog procesuiranja ili visoka senzitivnost nervnog sistema je karakteristika sa kojom se rađa svako peto ili šesto dete na planeti, podjednako i dečaci i devojčice. O čemu je reč? To su ljudi čiji mozak radi „malo drugačije“ jer ima sposobnost da prima i obrađuje mnogo više informacija i stimulusa, da dobija kompleksnije uvide, ali da se brže umora. Njihova senzitivnost se, dakle, odnosi prvenstveno na svih pet čula, ali i na emocionalne reakcije.

S obzirom na to da se radi o urođenoj neurološkoj osobini, ona se odnosi na sva čula. To su oni ljudi koji lako zaplaču, kojima je stalo kako se drugi osećaju, koji su intuitivni, kreativni, pravdoljubivi. Oni ljudi kojima govore da treba da ojačaju, da su suviše nežni ili suviše osetljivi.

Termin visoko senzitivna osoba (highly sensitive person – HSP) uvela je američka doktorka psihologije, univerzitetski profesor i istraživač Ilejn N. Aron, opet pogađate, i sama sa visokom senzitivnošću. U svojoj prvoj knjizi “The Highly Sensitive Person” iz 1996. godine, posle brojnih istraživanja i intervjua, ona opisuje ljude sa tom osobinom. Zaključuje da je reč o genetskoj osobini koja se javlja kod 15 do 20 odsto populacije (podjednako i kod muškaraca i kod žena) i da je prirodna i normalna kao i boja očiju.

To nije poremećaj, stanje, niti bolest. Nije izbor, disfunkcija, već jednostavno majka priroda. I to je sve.

Važno je znati da, iako visoka senzitivnost nije bolest, ako se ne prepozna i ne tretira na pravi način može biti važan preduslov za ozbiljne zdravstvene poteškoće.

Sada kada sam vam približila o čemu je reč, pozajmivši ovaj komadić teksta, mogu da vam predstavim i Vesnu!

Vesna Mirilo je autorka stranice Visoko senzitivne osobe na facebook-u, i vodi je već duži niz godina, deleći sa ljudima nešto izuzetno važno: Znanja o tome ko su visokosenzitivne osobe i kako, i na koji način da svi oni koji se pronađu u njihovom opisu mogu lakše da funkcionisu u današnjem svetu. Na veoma šarmantan i ženstven način, Vesna prenosi lična iskustva ispreplitana sa znanjima koja je stekla, te osvaja srca mnogih od nas. Zaista nije teško postati pomalo zavisnik od čitanja njenih postova. I nasmeju vas, i ohrabre, i uteše, i probude novu nadu u vama kada ona napiše magičnu reč: Možete! No, u to sve se možete sami uveriti ako posetite njenu stranicu, za koju ću svakako ostaviti link.

Vesna je divna osoba, žena, i majka jedne devojčice. Po zanimanju novinarka, po obrazovanju diplomirani menadžer umetničke produkcije, ali pre svega toga, ona je visoko senzitivna osoba. U potrazi za odgovorima koji su joj tokom života bili potrebni, naišavši na termin visoko senzitivne osobe, Vesna hrabro odlučuje da je došlo vreme da se za postojanje ove osobine pročuje, i tako uzima stvari u svoje ruke i počinje javno da govori o tome. Stvara facebook stranicu i istoimeni blog, a sve u cilju deljenja informacija i širenja svesti.

Zbog svega ovoga, ja sam poželela da zajedno sa Vesnom podelim iskustva o tome kako je to biti visokosenzitivna majka danas, jer zamislite, i ja sam visokosenzitivna!

Stoga ćemo ona i ja odgovoriti na pitanja koja bi možda mogla biti interesantna i drugim majkama, pogotovo onima koje su kao i mi, visokosenzitivne. Pa da krenemo!

  • Kada bi u jednoj reči trebala da opišeš kako je to biti visokosenzitivna mama, koju bi reč upotrebila?

Vesna: Iscrpljujuće.

Renata: Preplavljujuće.

  • Koji su najveći izazovi sa kojima se kao visokosenzitivna mama susrećeš?

Vesna: Pročitala sam jedno istraživanje u kome se tvrdi da majke beba dnevno u proseku imaju 17 minuta za sebe. Upravo nedostatak tog vremena za sebe najteže podnosim. Priče da se sve može kad se hoće i da je sve stvar dobre organizacije, u mojoj realnosti, jednostavno nisu tačne.

Renata: Najveći izazov za mene je kanalisanje novih emocija sa kojima sam se kao majka susrela. Takođe pronalazak balansa u svakodnevnom životu mi je veliki izazov. Preplavljenost na dnevnom nivou, i nemogućnost da se kao nekada osamim i napunim baterije, sve to ume za mene da bude vrlo iscrpljujuće.

  • Na koji način te je uloga majke promenila?

Vesna: Krenula bih od početka. Moja trudnoća je vidljivi dokaz da su čuda moguća. I tako zaista nisam imala kud, počela sam da verujem. To je već jedna značajna promena. Zatim, svojim umom, duhom i telom sam se uverila da moje telo može da izdrži ogromne napore i da sam, zapravo, snažna, bez obzira na visokusenzitivnost. Dakle, dokaz koliku snagu nosim. To je još jedna važna promena u poimanju sebe same. I nekoliko usputnih: shvatila sam da je manje više kada su dečje stvari u pitanju; prestala sam da se pravdam; da se nastavljam sa ženama koje sve mogu same, one su one,  ja sam ja, tačka; da upoređujem; pali su mi kriterijumi i moranja u pozitivnom kontekstu; ojačale su mi ruke, povila su mi se ramena. Prestala sam da budem ogorčena, besna, „ja to nikad ne bih mogla“ žena, a postala sam ona koja se ugrize za jezik kada bi da osudi, zameri. Polako me napušta gordost, taj teški paravan iza koga se krije veliki broj veoma osetljivih ljudi.

I još nešto. Kada postanete mama, neki ljudi jednostavno odu od vas.To je valjda pravilo. Ne znam. Naučila sam da ih u miru pustim. Ne žele me više u svom životu i to je to. Nema drame. S druge strane, naučila sam da pogledam malo dublje i raširenih ruku dočekam nove koji dolaze.

Renata: Promenila me je iz korena. Promenio se moj čitav sistem vrednosti. Uvek govorim da, kada se rodi beba, rodi se i majka. Pa tako sam i ja ponovorođena. Koliko sam postala senzitivnija sa ovom ulogom, toliko sam i „ojačala“. Najvažnije od svega je, možda, što sam u ulozi majke naučila da kažem NE. Sada to radim ne samo da bih zaštitila sebe, već da bih zaštitila i moje dete.

  • Majke se svakako vrlo često nađu preplavljene, a visokosenzitivnim majkama je to skoro pa način života. Kako se nosiš sa time i na koji način pomogneš sebi u situacijama kada osećaš da sve izmiče kontroli?

Vesna: Da, brža preplavljenost je jedna od najvažnijih karaktetistika visokoosetljivih ljudi generalno. Odnosi se na stimuluse koje dobijamo preko čula, ali i na emocije. Kada su majke u pitanju, računajte da je to dupla preplavljenost. S obzirom na to da sam je  prihvatila kao deo svakodnevnog života, trudim se da ne dramim, već da dišem. Kiseonik doprinosi boljem funkicionisanju čitavog organizma, dakle i nervnog sistema. To mogu uvek i svuda. Mada mi neuspeva svaki put, naravno. Jako je važno da znamo šta je to što najbrže može da nas rastereti. Ponekad je to obično plakanje, ponekad vođena meditacija, ponekad zapisivanje na papir svega što me je sustiglo u tom trenutku, ponekad samo šetnja, ponekad ruke u vodi…

Renata: U početku je bilo veoma teško i izazovno nositi se sa preplavljenošču koju majčinstvo donosi. Ali najvažnija lekcija za mene je bila da naučim da tražim pomoć i da pri tome ne osećam krivicu. Takođe, vrlo često se borim sa preplavljenošću kada jako zapadnem u rutinu. Sada znam da kada osetim da tonem, da je vreme da učinim nešto što će me „probuditi“. Nekada je to odlazak u prirodu, nekada razgovor sa dragom osobom, osluškujem šta moj unutrašnji glasić govori.

  • Šta je to što smatraš da može biti najveći kamen spoticanja majkama koje su visokosenzitivne? Na šta bi možda trebale da obrate više pažnje?

Vesna: Neinformisanost da su visokosenzitivne. Kada jednom shvatite i prihvatite da ste osetljiviji, ali da je to sasvim u redu, sve postaje lakše. Vi, u krajnjem slučaju postajete lakši i sebi i drugima jer niste više zbunjeni samim sobom. Saznanje da vaš mozak radi malo drugačije i da vaše telo oseća malo više, ali da niste jedini, već da pripadate jednoj četvrtini ukupne svetske populacije, treba da vam donese novi pogled na sebe i svet oko sebe. Saosećanje i razumevanje koje imate prema drugima, usmerite i ka sebi. Vratiće vam se mnogostruko.

Renata: Neznanje. Daću odmah i primer. Ako ne znate da ste visokosenzitivna majka, velike su šanse da ćete pomisliti da nešto nije u redu sa vama. A zapravo, potrebno vam je samo znanje i, da tako kažem, veštine koje se uče, kako biste uspešno mogle da funkcionišete. Takođe, manjak saznanja o tome kako funkcioniše organizam majke nakon porođaja u velikoj meri može da dovede majku do osećaja usamljenosti, nemoći i talasa mnogih negativnih emocija. Bitno je učiti od onih koji znaju bolje i više od nas, i biti otvorenog srca i uma.

  • U prirodi je visokosenzitivnih osoba da budu izrazito savesne i odgovorne. Kako se nosiš sa osećajem krivice, koji se neminovno pojačava kada postanemo majke?

Vesna: Osećaj krivice je jedan od najjačih, najčešćih i najneprijatnijih kod visokosenzitivnih ljudi. Kod majki naročito. Imala sam sreću da sa njim prilično uspešno raskrstim pre nego što sam dobila dete. Ali, uvek ima neko ali, vraćao se   sporadično i unosio mi dodatnu nepotrebnu težinu u majčinstvo. Navešću primer. Muž i ja smo se dogovorili da ne potpadamo pod komercijalne trikove kada su u pitanju stvari za našu devojčicu. I uglavnom nismo. Ali, mene je proganjao osećaj krivice što ona neće dobiti Kucu sveznalicu, već ćemo taj novac preusmeriti u nešto mnogo korisnije. Za nju, naravno.

– Kako će moje dete bez te čarobne igračke, koju pritom nikada nisam izbliza ni videla, naučiti delove tela, pesmice i šta sve ne?

Tako što ćemo joj mi pričati i pevati.

Sada, kada je već velika za Kucu, a zna sve što i Kuca, shvatam koliko sam energije uzalud potrošila na osećaj krivice.

Renata: Znatno bolje nego ranije. Kada me obuzme osećaj krivice, postavim uvek sebi pitanje: Da li daješ sve od sebe? Da li si dala sve od sebe? Kada je odgovor da, lakše racionalizujem situaciju i shvatim da nema potrebe da osećam krivicu.

  • Koliko smatraš da je važna briga o fizičkom telu jedne visoko osetljive majke, s obzirom da su visokosenzitivni ljudi skloni da burno reaguju da glad, žeđ, nedostatk sna, itd.?

Vesna: Briga o našem telu je presudna. Preduslov za sve ostalo. Zato je to glavna tema predavanja koje držim. U čemu je stvar? S obzirom na to da visokosenzitivni ljudi mnogo dublje i temeljnije obrađuju sve (informacije) koje dolaze do njih, oni dobijaju bolje uvide, ali troše mnogo više energije. To se manifestuje nervozom, premorenošću, razdražljivošću, gubljenjem fokusa i drugim brojnim senzacijama. Kako bi sve to izbegli ili ublažili presudno je da ne preskačemo obroke, pijemo dovoljno vode, budemo na vazduhu, spavamo – svakog dana/noći. Ako tome još dodamo i redovnu rekreaciju i relaksaciju, napravićemo dobre temelje za ostale navike i veštine koje mogu da nam olakšaju život.

Renata: Ponekad presudna. Nedostatk sna ume da poremeti i prosečno senzitivnog čoveka, a kamoli jednu visokosenzitivnu majku. Moj savet je da spavate kad god i koliko god možete. Ishrana je često kod svih majki na poslednjem mestu, a kada naš organizam ostane bez goriva ni ne može optimalno da funkcioniše.

Za mene je trudnoća bila veoma izazovna po tom pitanju, jer sam imala strašne mučnine i povraćala skoro svih 9 meseci. Hrana mi nije bila baš omiljena stvar na svetu. Kada se majke nađu u ovoj situaciji, najbolje je da zaista potraže pomoć lekara, jer u suprotnom može doći do totalne iscrpljenosti organizma, što se meni i desilo. Trudnoća je period kada je potrebno jako voditi brigu o svom fizičkom telu koje koristi sve svoje potencijale da podrži razvitak novog bića. Ukoliko zanemarimo ovaj važan period, posledice osetimo nakon porođaja, kada je prilično izazovno brinuti se o sebi na isti način kao ranije.

  • Visokosenzitivne osobe su pravi zaštitnici, vrlo često imaju potrebu da spašavaju svet. Da li kao majka ponekad upadneš u zamku prezaštićavanja svoga deteta?

Vesna: Ja sam „lečena“ hiperprotektivna majka. S obzirom na to da situacija u kojoj sam se našla rodivši ćerku nije bila uobičajena, logično je da sam momentalno počela previše da je štitim. I logično je da sam se, kada sam shvatila da je čak i kočim u nekim sferama, a odgovori iz „struke“ nisu dolazili, tražila pomoć i u „nekonvencijalnim“ oblastima. Tako sam naučila da je mama mama, a dete dete, nisu dakle celina, i da svako od njih treba da „radi svoj posao“. U prevodu – voli dete i budi tu za njega, ali ne radi ništa što već može samo, činiš mu medveđu uslugu. I još nešto – ako kreneš sa strahom ili zebnjom (tako tipično za visokosenzitivne), dete to oseća. I manifestuje se na njegovo formiranje i ponašanje Pokušaj da veruješ u dobar ishod.

Renata: Ovo je izazov koji učim da savladam. Po prirodi vrlo loše trpim nepravdu i jako želim da zaštitim svoje voljene od svega. Čak i od onoga od čega ne trebam da ih štitim. Učim svakim danom, i svesna sam da nekada moram da zaštitim svoje dete čak i od sebe. Baš zato da ga ne bi previše štitila. Psiholozi su me davno naučili da time što preterano štitim dete činim da ono postaje nesigurna osoba, pa tako, pokušavam da i na ovom polju pronađem balans.

  • Kako se nosiš sa nedostatkom vremena za predah koje takođe neminovno ide uz majčinstvo, i koje je od velikog značaja za psihofizičko zdravlje visokosenzitivnih osoba?

Vesna: Teško. Ali, tu me spasava kreativnost (veoma je izražena kod svih visokosenzitivnih ljudi). Kako moja ćerka raste, naučila sam je da se igramo frizerskog salona (češljanje me opušta), kozmetičarki (mackamo se kremama, takodje opušta, fleke na odeći uopšte nisu važne), joge (stojimo kao drvo zajedno bar 30 sekundi, i to je ponekad predah). Zajedničko čitanje, pevanje, đuskanje, bojenje, figure od plastelina i papira, sve dolazi u obzir. Kada dete vidi da se vi opuštate u nekoj igri i ono će. Toplo preporučujem da probate.

Renata: Iskreno, teško. Bila sam ponekad strašno ljuta kada čuje komentare poput: Sve se može stići ili Sve je stvar dobre organizacije. Smatram da kada ste majka prosto to nije baš tako. Stvari nikada nisu crne ili bele. Bez obzira na organizacione sposobnosti majke, svaka od nas može da se nađe izgubljena u svemu. Kako vreme prolazi, postala sam manje osetljiva na ono što drugi govore a počela više da slušam sebe. Naučila sam da je važno ne čekati i kako ne treba uvek govoriti sebi samo Proći će! Kada osetim da mi je potreban predah, sada znam da je potrebno da napravim predah, makar to značila topla kupka sa mirisom lavande na 15 minuta. Ranije sam upadala u zamku i radila preko svojih granica, što je uvek rezultiralo ekstremnom preplavljenošću i iscrpljenošću. Činila sam sebi magareću uslugu. Uvek je lakše sprečiti nego lečiti. Pa tako sada radim više na prevenciji, i osluškivanju sebe. Koliko god malo vremena da imamo, apsolutno moramo da brinemo o sebi, to treba da bude prioritet.

  • Šta bi za kraj poručila visokosenzitivnim majkama?

Vesna: Ako osećate da se razlikujete od većine, to je najverovatnije istina. Pokušajte da utvrdite zašto se razlikujete i naučite što više možete o tome. Ma, postanite ekspert. Ne gledajte i ne čitajte ništa, baš ništa o poznatim majkama. To je možda njihova realnost, vaša nije. Detetu nije bitno da li mu je soba u nepogrešivoj kombinaciji mint i prljavoroze boje sa ključnim komadima bele boje. Razdvojte bitno od nebitnog. Neka kriterijumi budu vaši. Pojednostavite sve. Minimalizam je vaš odličan prijatelj. Tražite pomoć. Ne očajavajte ako izostane od najbližih. Snaći ćete se. Jače ste nego što mislite i izgledate, čisto da vam kažem ako toga još niste svesne. Možete!

Renata: Da potraže pomoć kad god im je potrebna. Da slušaju svoju intuiciju. Da brinu o sebi, jer samo kada se pobrinu za sebe, moći će da se brinu i o drugima, o svome detetu. Da nije sebično voleti sebe. Da se ne upoređuju sa drugima. Da su dobre baš takve kakve jesu. Da uvek budu otvorenog uma i srca, jer život nam donese uvek ljude koji su nam potrebni na našem putu kako bismo stigle tamo gde trebamo. Da je majčinstvo jedno duhovno putovanje za ceo život i da su usponi i padovi potrebni kako bismo se razvile. Da nikada ne odustaju ode sebe, i kada se čini da je dalje nemoguće ići. Da ne postoji nerešiv problem, i ne postoji izazov koji se ne može prevazići. Nekada samo ne možemo to da učinimo same. I to je sasvim u redu.

To bi, drage mame, i sve koje ćete to tek postati, bili naši odgovori.

Kada vam kažem da je majčinstvo jedno putovanje, zaista to mislim. Nikada ne znate gde će vas ono odvesti. Mene je na moju veliku radost odvelo i do Vesne, koja me je naučila mnogo toga i koja mi je dala potrebne informacije kako bih pravilno mogla da negujem sebe, posebno kao majku.

Ukoliko ste se prepoznale u opisu visokosenzitivnih osoba, čak i ako niste, verujem da će vam biti od velike koristi da steknete više znanja o ovoj osobini, jer vam to znanje može biti samo od koristi u momentima kada majčinstvo postane izazovno. Ili to postane, jednostavno, život.

Ukoliko ste same visokosenzitivne, uvek imajte na umu da je možda i vaše dete, ili deca. A ako niste vi same visokosenzitivne, ne zaboravite da neko u vašem okruženju zasigurno jeste.

Ako budete ikada bile u prilici, obavezno posetite neko od Vesninih predavanja. Čim vam Vesna bude rekla : Ja sam Vesna Mirilo. I ja sam baš ista kao i vi, visokosenzitivna. – Obećavam, osećaćete se neopisivo bolje. Jer, kad vidite nju, nežnu i jaku istovremeno, sigurnu a toliko empatičnu, otvorenu i toplu, videćete visoku senzitivnost sa svim njenim blagoslovima.

I njeno Možete! dobiće još dublji smisao i značenje.

Za kraj ovog teksta, ostavljam vam linkove ka njenim stranicama, i želim vam da prigrlite svoju senzitivnost svim srcem. Do sledećeg čitanja, veliki pozdrav od mene!

Link ka facebook stranici:

Link ka istoimenom blogu:

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: