REČ NA D

Depresija.

Presija.

Reč depresija poreklom je iz latinskoga jezika – latinski depressio dolazi od deprimere, što znači potisnuti, pritisnuti, udubiti ili potiskivati.

Kada čujem ovu reč, čujem samo to: presija, pritisak, teret, težina. U engleskom se izgovara slično, jer je i poreklo engleske reči preassure iz latinskog jezika.

Kako vi čujete ovu reč? Da li vam zvuči teško kao i njeno samo značenje?

Depresija spada u grupu poremećaja raspoloženja. Depresivno raspoloženje karakteriše povlačenje bolesnika u sebe, potištenost, pad vitalnih dinamizama, nesanica, gubitak apetita, pesimizam, usporeni misaoni tok, osećaj beznađa i bespomoćnosti.

Ovo je njena ustaljena definicija.

Neću se mnogo baviti definisanjem i opisivanjem ovog poremećaja, već ću na kraju teksta ostaviti linkove za one koji žele da se bolje informišu. Podeliću sa vama ono što je za mene bila njena najtamnija strana.

Nikada nisam smatrala sebe depresivnom. Smatrala sam sebe ekstremno anksioznom, s punim pravom, jer se moja anksioznost protezala od ranog detinjstva, od osnovne škole, pa sve do danas. Imala sam jednu depresivnu epizodu u srednjoj školi usled veoma teške situacije koja me je zadesila, ali ona je prošla nekako sama od sebe.

Dalje kroz život, ja sam držala samo moju anksioznost čvrsto za ruku. Tako sam bar mislila.

I to je bio najveći deo mog problema.

Nevidljiva depresija.

Nisam bila nikad jako tužna na duže periode, moju melanholičnu prirodu sam prihvatala za normalnu. Ponašala sam se za druge prihvatljivo. Ja nisam dane provodila u kući, nisam gubila interesovanje za život, nisam imala tipične znake depresije o kojima čitamo svuda. Radila sam uvek isto što i svi, ponekad i više nego drugi. Ali, nekako mi je promicalo da obratim pažnju na moje misaone obrasce koji nisu bili ni najmanje optimistični. Doduše, ako ste mladi, ako nema ko da vas uputi na ovakve stvari, a još pritom nemate ni ideju o tome da sa vama možda nešto nije u redu, kolike su šanse da ćete pomisliti da ste depresivni? Ravne nuli.

Stoga je za mene najveći problem bio taj što nisam umela da je prepoznam, a sad znam da nisam jedina.

Kada sam od više stručnjaka nakon porođaja dobila crno na belo reč depression, bila sam u čudu, jer sam se njima obratila zbog paničnih napada. A ta panika, tako puna života, naboja, za mene je bila nespojiva sa depresijom.

Delovalo je da samo ako se otkloni taj strah, te crne misli, to lupanje srca, sve će biti kako treba. Međutim, kada sam to sve otklonila imala sam šta da vidim.

Tu je stajala ona koja pritiska. Depresija sa velikim D.

Trebalo je godinu dana psihoterapije, i više, da je zapravo vidim u životu, a ne samo na papiru. I da shvatim koliko je dugo ona tu uz mene.

I jednom kada sam je ugledala, sve mi je postalo jasnije.

Kroz život sam imala nizove, malo je reći, stresnih situacija. Kada to kažem, mislim na periode od najranijeg detinjstva. Situacija kada vam se sruši ceo svet i kada nemate više ni za šta i ni za koga da se uhvatite.

Život me je nekako naučio da se uvek nadam najgorem. Da uvek mislim da apsolutno ništa nije pod mojom kontrolom, jer dok sam bila dete, ništa i nije bilo pod mojom kontrolom. A dešavalo se puno toga ružnog, puno toga bolnog, puno toga što mi je pokazalo da je život jako strašan i da ga treba nekako samo preživeti. A sve je to velika laž. Život treba PROŽIVETI.

Sve je to bio samo način moga uma da zaštiti mene, kao dete. Naš um funkcioniše po principu navike, predviđanja. Um traži sigurnost i u najgorem, i tamo gde je nema, pa ako ništa već nije bilo sigurno u mom životu, moj um se osigurao baš sa time – da je sigurno sve nesigurno. Ili veoma loše. Pa tako sam ja kroz život koračala sa očekivanjem da se svakog momenta sve sruši, sve nestane, da se sve što stvorim raspadne.

Tako je bilo sve dok se nisam upoznala malo bolje sa tipičnim znacima traumatizovanih ljudi i njihovim obrascima u mišljenju i ponašanju. Prihvatila sam da sam ja osoba koja je doživela mnošto trauma koje čekaju veoma dugo na to da se razreše.

Neki od tipičnih obrazaca koji se ispoljavaju u odraslom dobu kod ljudi koji su preživeli traumu su sledeći:

  • Poricanje sopstvene ralnosti
  • Ogovaranje, kritikovanje i osuđivanje drugih ljudi
  • Konstantno zamišljanje najgorih scenarija
  • Opsesivno i preterano razmišljanje
  • Preterana zavisnost od drugih u odnosima
  • Shvatanje bilo čega previše lično
  • Preterano udovoljavanje drugim ljudima
  • Strah da se izrazi sopstveno mišljenje
  • Samosabotaža
  • Odlaganje obaveza ili donošenja bilo kakvih odluka
  • Neodlučnost
  • Hronična socijalna anksioznost i preterano razmišljanje o tome kako će vas drugi ljudi doživeti
  • Nedostatak samopouzdanja i poverenja u sopstvene mogućnosti, itd.

Vrlo lako sam se pronašla na ovakvim spiskovima, i tako shvatila da mi treba isceljenje.

Upoznala sam se i sa nevidljivim depresijama koje postoje svuda, ali ih je teško prepoznati. Sa ljudima koji su, kao i ja, nosili sa sobom veliko D, bez da su to i znali.

A teško je za nositi. Verujte mi na reč.

Nije svaka depresija jednaka. Nije svaka depresija uvek ista kao što se po definiciji o njoj govori. Nije svaki čovek isti. Niti postoje dva ista života.

Mi nismo i ne možemo biti samo statistika ili reč na papiru. Mnogo smo više od toga.

Zbog toga su naši putevi kroz isceljenja, kroz hodnike našeg uma nekada veoma teški i nepredvidivi. Ali ujedno, zbog toga možemo mnogo više nego što jedan papir nekad, negde kaže. Jedno F i broj na papiru neka vam je smernica kuda da krenete, a ne bolni pečat koji nosite  na sebi. Vaša dijagnoza je samo glasnik. Ona je vrlo često samo posledica vaše adapatacije na život koji ste živeli, ili ga još živite.

Ja verujem u vas. U nas.

Zajedno možemo sve.

Korisni linkovi:

https://www.psiholosko-savetovaliste.com/depresija-simptomi-i-kako-je-prepoznati/

http://www.trudnocaibeba.com/trudnoca-i-beba/porodaj/postporodjajna-depresija/

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: